Treći dan Dunavske škole Kulturnog Nasleđa

Treći dan škole započeo je sa predavanjem na Filozofskom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu sa profesoricom Jelenom Živković, koja radi na Univerzitetu Centralnog Londona na odseku arheologije (UCLA Qatar). Tema predavanja je bila ,,Otomanizacija Srednjeg dunavskog regiona“ iz arheološke perspektive. Govoreći sa učesnicima o tome šta Otomanizacija znači za njih i šta za njih ona predstavlja,  objasnila je njene pozitivne strane, kao što je i negativne. Opisujući korišćenu metodologiju, pojasnila je svaku fazu iskorišćene tehnike. Sa druge strane, učesnici su izrazili svoje kritičko mišljenje i njihov pogled na Otomanizaciju i uticaj na dunavski region. S obzirom na činjenicu da učesnici dolaze iz raznih evropskih zemalja, oni su imali šansu da iskažu svoje mišljenje iz svoje perspektive. Predavanje je završeno sa prezentacijom korisnih linkova radi daljeg istraživanja i učenja o ovoj temi.

Nakon kratke pauze, sledeće predavanje je bilo održano od strane doc. dr Miroslava Pavlovića, sa odseka za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, sa temom ,,Otomani u Evropi: Otomasko-dunavska strategija“. Predavač je svoje predavanje započeo sa pitanjima koji se tiču evropskog i otomanskog nasleđa. Pretvorio je svoje predavanje u zanimljivu diskusiju, koja se i učesnicima našla zanimljivom, s obzirom na činjenicu da su bili vrlo aktivni. Takođe, učesnici su imali šansu da čuju nešto više o zanimljivom pogledu na različite istorijske događaje, o strategijama ratovanja i o ljudskom mentalitetu.

Tokom predavanja, Direktor Evropske Dunavske Akademijer - EDA, gospodin Peter Langer posetio je Filozofski fakultet, Univerziteta u Novom Sadu sa predstavnicima Baden Wurttemberg pokrajine i imali us obilazak fakulteta. Oni su bili oduševljeni aktivnostima fakulteta i neformalnim edukativnim programima koji se ovde organizuju.

Posle podnevna sesija započela je sa predavanjem Gordane Jeremić, koja radi na Arheološkom Institutu u Beogradu. Njena današnja tema predavanja bila je ,,Kasna antika sveta kroz promene: razvitak ranog hrišćanstva na teritoriji Severne Ilirije.  Pričala je o Imperatoru Konstantinu i počecima samog hrišćanstva i njegovog uticaja na Balkan. Cilj samog predavanja bio je predstavljanje koncepta hrišćanstva i njegove povezanosti i važnosti za dunavski region. Nakon predavanja učesnici su se angažovali postavljajući mnogobrojna pitanja o navedenoj temi.

Poslednje predavanje za ovaj dan je održano od strane Dimitrija Markovića, studenta doktorskih studija, koji je zaposlen u laboratoriji za biološku antropologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Njegovo predavanje ticalo se arheo-zoologije rimske države na dunavskom limesu. Pričao je o životinjama koje su Rimljani koristili na različite načine.  Drugi deo predavanja bio je posvećen modernim trendovima arheo-zoologije sa interesantnim slikama i mapama. Takođe, pokazao je različite analize koje se koriste u nauci arheo-zoologije. Razlog posebnosti njegovog predavanja je bio to što je doneo različite životinjske kosti koje je pokazao učesnicima. Pored toga, objasnio je i kako prepoznajemo tip, godine i pol jedne životinje analizirajući kosti. I nakon toga učesnici su dobijeno znanje iskoristili u praksi i bili deo praktičnog dela ovog predavanja. Nakon samog predavanja, učesnici su nastavili da rade na svojim projektima i idejama koje su započeli prethodni dan.